Stepenjska pisma iz 70-tih godina

STEPENJSKA PISMA

~~~~~
Sklonio: Jozo Skočibušić- Lonđin
 (Prepisano po sjećanju: Jozo Šarić - Dodo
 Ante Skočibušić – Pavelić)

*****
Stepenjani 'ko ne zna za šalu,
nek' ne sluša ovu pismu malu.

Spomenut ću ime Isusovo,
napisat moje prvo slovu.

Ja ću počet od Fiće Šarića,
a završit kod Marka Lazića.

Našeg Fiće žena ne vesela,
odvoji se od Stepena sela.

Šest godina u Njemačkoj bio,
na adu je svoju odselio.

Poslušajte sad uživa prava,
ali šteta oćelavi glava.

Na glavi ga kosa iznevjeri,
u kuću mu dolaze šoferi.

Da mu vide traktor i opremu,
a vole mu pogledat i ženu.

Na traktoru prskaljka mu pišti,
kažu ljudi to ognjicu ništi.

I zlatice što su na kumpiru,
ljudi kažu od toga umiru.

Joko Glizić slabo se raspita,
na blazini osta je bez žita.

Jer otrova staviše previše,
misto trave žito uništiše.

Neka Fićo gasi žito vruće,
a mi ajmo do Petrove kuće.

U kuću mu možeš doći vazda,
jer u selu najveći je gazda.

Trgovina u kući mu ima
i on ima samo jednog sina.

Da vam kažem Krešo mu je ime,
pa se Petar ponosi sa njime.

On je isto u Njemačkoj bio,
Banjalučku ženu oženio.

Sada ima ženu diplomata,
i napravi kuću na dva kata.

Vozi merdžu najnovijeg tipa,
i još žene po Njemačkoj pipa.

Mnogi na to ljubomorni biše,
kriminalno pismo otpremiše

Ne bil Krešu u zatvor strpali,
i tome se naslađivat znali.

Petru je dosta pisat više,
pusti pero nek o drugom piše.

Sad iđemo do Šarića Mate,
on Stepenjske poznaje formate.

Što god čuje on u glavu prima,
svako jutro on novosti ima.

Mate vam je pravda cilog svita,
svoju braću ni zašta ne pita.

Nikada ih nije ni volio,
a Antić je stvarno obolio.

A i Mijo propio se ljuto,
niki dan ga ujo Zakin puto.

Pijan bijo pa ga podražio,
mal ga puto nije udavijo.

Sad moramo prići do drugoga,
do Đikića zeta lukavoga.

Pošto dobi iznenada sina,
zagonetka Stepenjanim svima.

Jer je Bilko peča pomalena, 

a Đikuša dobra mu je žena.

Ostavimo Bilku nek miruje,
jer ga Jakov stalno zadirkuje.

Jakov strašno dobro konje voli,
zato Nujku stalno glava boli.

I bratići njega često psuju,
jer im kaže da konje kupuju.

Psuje Čoto pa sve da izgori,
u modi su Amidža traktori.

Za konja ti nebi da ni groša,
kad sam pijan mila mi je ćoša.

Ostavimo Čotu i Jakova,
a priđimo do Gale mrkova.

Tri se ćeri u njega rodiše,
da o njemu ja ne pivam više.

Fin je Gale da mu nema para,
da vidimo Komlen barektara.

I njega je poslužila vjera,
otiša je sad za konduktera.

O tome je maštao najviše,
pustimo ga neka karte piše.

Joskanović svoj posa uradi,
oko kuće tunele izgradi,

I neka je imao je prava,
a priđimo do starog Dotava.

Dote stari spavat mu se neda,
do ponoći televizor gleda.

Politiku i vijesti prati,
da sve može Zaki ispričati.

Što je nova u čitavom svitu,
i Jerković što radi u Splitu.

Jer je Zako navijac Hajduka,
kad izgubi velika mu muka.

I Burija za Hajdukom žudi,
obojica pametni su ljudi.

Vole pričat i hvalit se dosta,
jest tako mi llinskoga posta.

Stalno Stipe na telefon pita,
jeli stiga rezultat iz Splita.

Pa da može po Stepenu pričat,
i Hajduka još više veličat.

A Sulići sportove ne vole,
samo vole gledat žene gole.

Sulje stari ni zašta ne mari,
samo leđa kod šporeta pari.

A za Babu nešto ću vam reći,
uvijek misli zec će mu pobjeći.

Često oda priko krivi strana,
nosi svoga bista dževerdana.

A Antuka posebne je čudi,
tako kažu iz Stepena ljudi.

Jerbo traktor on njemački ima,
uvik viče jaka je mrcina.

A kakav je znamo ga i sami,
poznat nam je po svojoj galami.

Kad kroz selo ko vijar naleti,
ljudi misle zvučnici raspeti.

Sad do barbe priđimo Stipića,
on ne pije nikakvoga pića.

Stalno priča da ga nešto boli,
iznad svega oštru kosu voli.

A lvanka prošla su vrimena,
jer je dosta prominio žena

A za llu sitili se nismo,
uvijek čita svoje sveto pismo.

Jako lle svećenike voli,
vidio je i svetaca goli.

Vidio je lle svece gole,
na proslavi kod Svetog Nikole.

Moli lle neka selo čuje,
uvik Jozi kaže da ne psuje.

A i Denje čotavoga prsta,
uvik psuje Boga lsukrsta.

Neki teret leži mu na duši,
uvijek mučan uvijek se kostruši.

Jozu je kod Svetoga Ive,
puna boca udarila pive.

Jer je iša da se Bogu moli,
da ga više po rukam ne boli.

A naš Tate gubice je krive,
može popit punu kištru pive.

Kad popije on tada zaglavi,
tada Tate samo dicu pravi.

I Jakušić posta gazda pravi,
te vatrenu mlinicu nabavi.

I ferguson traktorsku mašinu,
da mu cure bolje oće sinu.

A Stanko je najčudnije biće,
u potočić često se zaliće.

Jer i Šepa njega podgovori,
u potočić da on stine ori.

Stanko stvarno slabi je živaca,
stalno stine u potočić baca.

On je smetnja čitavome selu,
uvik svađa ko u lzraelu.

Ajmo bižat sad od potočića,
a stat ćemo kod Joke Glizića.

Požutio Joko ko lisica,
ženska su ga osvojila dica.

Stari Pepa penziju im prima,
pa u kući pomaže im svima.

Dosta pisme o Joki Gliziću,
a Antuka poznat je po piću.

I kredence pravi na okuke,
dok naučit Jozu ima muke.

A i Jozo otom radit more.
didu stavlja vinkla na prozore.

Ima dosta stolarskog alata,
pa praksira da napravi vrata.

Neću više falit Antukića,
ajmo sada do Mate Glizića.

Mate fine ćudi i naravi,
u vignju se često zagaravi.

Najteže mu u vignju kad kuje,
pošto znade kako Markan psuje.

Psuje Markan Boga i Alaha,
čuvaj Mate to našeg alata.

Ja sam ovdje od kad viganj traje,
osta alat pokojnoga Kljaje.

To je nama samo za uslugu,
lemiše poklepat na plugu.

Ostavimo viganj nek se ladi.
što na Pepo obrtničar radi.

Građevinsku obrtnicu ima,
pa na posa svakoga ne prima.

Samo snažne i mladiće fine,
pa se Pepo ponosi sa time.

U Pepe je stvarno tvrda vjera,
on dotjera braću za šofera.

Dodiguša penziju im prima,
tako para uvik kuća ima.

Njezin Boško autobus tjera,
mi boljega nemamo šofera.

Vozi Boško autobus pobro,
i žene ga simpatišu dobro.

Naš je Boško šoferčina prava,
sad priđimo da Boće mlinara

Osim ovog mlinarskog zanata,
ima dosta zidarskog alata.

Ako Boća nije dobra zdravlja,
opet dobro keramiku stavlja.

Pije lozu najviše od pića,
poštuje brata Milječkića.

Milječkića uvatila kriza,
nestalo je njemački deviza.

Sada nema pribijenu marku,
sve pozoba kuća u lučnjaku.

Njegov Manje u Njemačkoj radi,
pare salje kucu da izgradi.

Što je bilo u Šesnestoj znase,
sad priđimo na Trinestu štrase.

Prvi Veso na redu je sada,
ima dosta problema i jada.

Veso ima dobre podvornice,
ali šteta ne imade dice.

Eto tako nek vam je na znanje,
a mi ajmo do Crnoga Manje.

Kod njeg ćemo popit čašu vina,
jer je Iću oženio sina.

A i Mila dobra mu je žena,
a traktor mu hidruliku nema.

Ostavimo Crnog Jurletića,
a mi ajmo lki Jugovića.

I njega je poslužila srića,
kao nekad Stipu Petrovića.

Posluži ga kako nam je kaza,
pa on dosta odili miraza.

On odili miraz od punice, ,
ali šteta Jozo nema dice.

Što on nema naša je nebriga,
prići ćemo do Rafe Dodiga.

Rafo stvarno špeditor je pravi,
pa ga vole Stepenjski bećari.

On ti voli malo više piti,
bukaricom društvu nazdraviti.

Tako vam je očinjeg mi vida,
Rafo svojoj ženi zapovida.

Pečenice skini sa tavana,
oćeš Neše Boga mi dragana.

A za Nunu nešto ću vam reći,
mogla bi mu Rakicka pobjeći.

Jer odaju stalno u posjetu,
ko Jovanka i Tito po svijtu.

Može Nune popit dosta piva,
Rakicka mu stalno namigiva.

Neka Nune sad se zaboravi,
mi priđimo debeloj naravi.

On ti ima Kožulušu ženu,
i auto vabis po imenu.

A skanija švedskoga je tipa,
od mana joj ugrađena kipa.

Ostavimo Antu i mašinu,
a priđimo Marku Matisinu.

Matiša je čudi stvarno fine,
samo laži nije od istine.

Matiša vam zna za svaku šalu,
istrenira lagat je i Galu.

I Pepija nek vam je na znanje,
od Matiše nauči laganje.

Pusti Matu nek i dalje laže,
i Milan će kod njeg da polaže.

Voli i on biti u tom kolu,
pošto ima vozačku dozvolu.

Dokle Milan diplomu dobije,
da vidimo di se Ševko smije.

Jer je Ševko najtežu u selu,
uvik oda u misnom odjelu.

I guslarska pisma mu je draga,
a Gardica kupi unimaga.

A unimag mašina je jaka,
pa to nije za Gardu seljaka.

Jer za Gardu polaganje nije,
starost mu se prid očima smije.

A unimag koliko ga košta,
samo znade sarajevska pošta.

On je svoje prošvercova dane,
sad priđimo do Joze Banane.

A banana draga je svakome
i majmunu crnom afričkome.

Dica kažu četri noge ima,
pa je smišan Stepenjanim svima.

Na Ivanjdan zaradit je tijo,
badži Gidri pržinu gonio.

Sveti Ivan tada ga pokara,
da Banana ne zaradi para.

Kod crkvene kad biše zavale,
tu su njemu brenze otkazale.

Tu sudbina napusti Bananu,
u trenutku kad se konji planu.

To su bili trenutci najteži,
on ostade na cesti da leži.

Jedva svoje on preživi dane,
proklet bio putko i rubane.

Banani pisat mi dosadi,
da vidimo što nam Bambo radi.

U pismu se Bambo stavlja svaku,
a najvoli dici psovat majku.

Njemu žene zadadoše muku,
sličan brodu kad dođe u luku.

Dosta biše pustimo Gajića,
a mi ajmo do Slave Bobića.

Slavo ima veze kod fratara,
zato ćuli stalno kod oltara.

Što se radi on to mora znati,
uskoro će počet predikati.

Tako vam je nedilje mi svete,
ni u njega nema muško dijete.

To se njemu vidi i na čelu,
najskuplji je majstor u svom selu.

Završimo o Slavi Bobiću,
a počmimo o Marku Laziću.

Marko Lazić odavno je lovac,
nikad zeca donijeti u lonac

I Mara ga stalno zadirkuje,
a Marko joj sto Bogova psuje.

Psuje Marko i grdi je jako,
moja Mare nije lovit lako.

Ako misliš zeca uloviti,
triba dobro nišan sastaviti.

A skupe su i zečije kože,
livoda se za njih kupit može.

Još je malo pomozime Bože,
kod Ćeje se završiti može.

Ćejo nikad ženio se nije,
o njemu se zapivati smije.

Zato ne zna što su žene gole,
a lkaru stalno noge bole.

Nije lako ni lkari pobro,
godine se izbrojile dobro

Kad se sitim uvati me jeza,
jer je žena od njeg duplo teža.

Kad se sitim uvati me muka,
ja onakvog još ne vidi struka.

A sad ću se odmoriti malo,
obisiti gusle i gudalo.

Pa ću popit jednu čašu vina
i otić se ispričati svima.

Da se nebi kogod uvridio,
pa mi nebi možda zamirio.

Od srca se ispričavam svima,
 koliko ih ova pisma ima.

~~~~~~